Svetlosne lanterne – instalacija za privremeni smeštaj u Parizu

Privremeni smeštaj za izbeglice je nešto što u svakoj zemlji postoji. U Parizu svakodnevno na hiljade njih pristigne, a gradska uprava se bori da pronađe i organizuje bezbedno i pogodno sklonište u prihvatilištima i domovima.
S druge strane,  dešava se i da nerado odlaze u organizovane smeštaje, pa veliki deo na kraju ipak završi u šatorima ispod mosta ili na drugim javnim prostorima, bez osnovnih životnih potreba, bez vode, hrane i u nehigijenskim uslovima.Kao odgovor na to, grad Pariz i Santiago otkrivaju dizajn takozvanog parka „Osvetljeni Pariz“!
Cilindričnog oblika, široke četiri, a visoke oko sedam metara, sa konstrukcijom od bambusa, obložene polipropilenskim platnom, ovu strukturu osmislio je dizajnerski studio 1week1project kao vid iskorišćenja slobodnih gradskih prostora.Ove modularne strukture omogućavaju sličnu zaštitu kao što to pruža šator – zaštita od kiše i vetra koja se po potrebi rasklopi, a deo je prostornog uređenja područja ispod nekog infrastrukturnog objekta poput mostova, natkrivenih koridora, parkova. Ovaj projekat ne predviđa da to bude samo privremen smeštaj za izbeglice, već i dinamičan prostor koji bi se u odnosu na prilike menjao i koristio za muzičke događaje, kao igralište, mesto okupljanja. S druge strane ove strukture nalik lanternama, mogle bi da se koriste i tokom muzičkih događaja kao suvenirnice i radnje, jer po potrebi mogu da se sklope i rasklope i na taj način budu deo performansa samog događaja.Mnogi gradovi Evrope, prestonice kulture i akademskog života, danas imaju problem sa nekontrolisanim prilivom velikog broja migranata. Čak i uređenim državama veoma je teško da nađu sistemsko rešenje za ovaj problem, pogotovo ako ne naiđu na saradnju i prihvatanje upravo onih kojima je pomoć potrebna.Da li je ovo način da Parižani zaštite identitet svoje prestonice, održe nekakav red i mir koji je svojevremeno postojao, ali svakako žele da odgovore na gorući problem narušavanja vizuelne slike najlepšeg grada našeg kontinenta.Stukture poput ovih ispunile bi većinu slobodnih javnih prostora i latentno zabranile slobodno i nekontrolisano “naseljavanje” mesta koja nisu za to predviđena.S druge strane omogućile bi isto što postoji i sada – privremeni boravak ljudi koji su ostali bez krova nad glavom uz uspostavlje kontrolisanog sistema u koji bi na neki način bili primorani da se uklope.Na kraju krajeva, to i jeste cilj dobrog gradskog razvoja – uklopiti čak i nepredviđene i nepoželjne okolnosti u sistem gradskog funkcionisanja i pronaći kompromise u urbanom razvoju, tako da se suština održi.
Jedno je sigurno – ovaj projekat u potpunosti odgovara definiciji privremenog smeštaja i kreira ambijent koji donekle priliči prestonici kulture.Akcije i konkursi poput ovih, iako možda ne rešavaju problem u potpunosti, svakako podstiču na razmišljanje i podsećaju institucije državne uprave da se tako značajne stvari ne mogu prepustiti slučaju.
Beogradu je ovako nešto takođe potrebno, jer negiranjem problema može da se stvori samo veći.

© 3D Model: 1week1project

Be First to Comment

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *