Ova seoska biblioteka se nalazi u drevnoj planinskoj šumi u gradu Jinhua na istoku Kine. Tu žive starosedeoci koji svojim radom održavaju selo živim, a zgrade se nižu linijski jedna za drugom prateći liniju uspona na vrh planine i utapaju se u pejzaž koji obiluje visokim stablima starim preko sto godina.
Ova biblioteka se nalazi nedaleko od glavnog trga i ulaza u selo, a sagrađena je na mestu gde je nekada bila stara urušena staja za krave.
Ta mala moderna seoska kuća knjiga ima za cilj da stvori osećaj mira i spokoja kod posetilaca, da omogući udoban prostor za čitanje, da privuče i zainteresuje mlade ljude da se vrate ili pak ostanu na selu. Takođe pruža doživljaj tihog, ali veselog mesta gde će deca i stari osetiti slobodu i gde će međusobno deliti iskustva i provoditi vreme zajedno.
„Osnovni koncept projekta zagovara zbližavanje i razvoj seoske zajednice, edukaciju i novo mesto susreta. Ovo mesto je interaktivno i svojom arhitekturom podseća na druge zgrade u selu, zbog čega će stanovnici steći osećaj privrženosti za to mesto”, izjavili su arhitekti.
Zbog toga je ova zgrada osmišljena poput nekakvog savremenog ambara ili koša, jer na taj način stanovnici žele da se uključe u dešavanja, s obzirom da im korišćenje ovog prostora deluje intuitivno i ugodno.
Prizemlje je većim delom otvoreno sa malim prostorom za druženje sa stolovima, dok se u centralnom delu nalazi jezero u kome se skuplja kišnica, Na sprat se penje spoljašnjim stepeništem, a konstrukcija spoljašnjih zidova i unutrašnjih pregrada se meša sa drvenim policama na kojima stoje knjige pa se tako stvara prostorna dinamika i živahnost vizuelnih kadrova.
S druge strane, zraci sunca koji se ulaze kroz ovaj svetlarnik stvaraju senke koje čine da prostor zadobije notu tajanstvenog. Zbog svoje prozračne strukture, različitih kadrova i perspektive, stvaraj se komunikacija između ljudi, prostora i okoline. Ova prozračna struktura čitaocima omogućuje dosta prirodnog svetla koje je najprijatnije za čitanje, kao i pogled na okolinu i prirodno okruženje. Takođe je ovo bitno u smislu posmatrača izvan zgrade, jer mu dopušta da “zaviri” i stekne doživljaj o dešavanjima unutar biblioteke.
„Mnogi arhitekti nisu upoznati sa selom, ali i pokušavaju da prepoznaju i osmisle one bitne elemente koji ga čine. Takvi smo i mi- sa nadom da ćemo kroz istraživački proces uspeti da napravimo adekvatnu intervenciju”, izjavio je glavni arhitekta Dongjing Liu.
U dosta slučajeva arhitektonska intervencija dolazi intuitivno, ali razrada projekta ipak dolazi od poznavanja prirode i njenih zakonitosti, poznavanja navika seoskog stanovništva i običaja, a pre svega potreba. Za seosku sredinu ne postoje striktna pravila, jer svako selo ima svoje zakonitosti koje su organski stvorene, ima svoju specifičnu klimu i prirodni ciklus, dinamiku života i ono najvažnije specifičnu strukturu stanovništva. Utoliko je zadatak arhitekte da spozna sve to još kompleksniji, kako svojom intervencijom ne bi narušio harmoniju života ljudi kojima je ta intervencija pre svega i bila namenjena.
Be First to Comment