Ahitektonski studio Znera, sa sedištem u Dubaiju, razvio je koncept za mrežu kula visokih sto metara, koje bi služile za prečišćavanje vazduha i toksičnog smoga u Nju Delhiju.
Nazvan The Smog Project, predviđa mrežu kula koje bi bile raspoređene na rastojanjima tako da im radijus filtracije bude oko 2 kilometara.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Delhi je najzagađeniji grad na svetu. Zabrinjavajući je i podatak da je nivo kancerogenih materijha u Delhiju oko 10 puta veći nego u Pekingu! Izduvni gasovi, industrijski otpad, elektrane i paljenje obližnjih oranica nakon setve, doprinose lošem kvalitetu vazduha u gradu.
Razlog tome su mono-azotni oksidi koji nastaju prilikom procesa sagorevanja na visokim temperaturama. Kada se jedinjenja mono-azotnih oksida i nekih od organskih isparljivih smeša nađu zajedno u vazduhu, oni uz prisustvo sunčeve svetlosti formiraju fotohemijski smog, upravo problem koji imaju gradovi.
Znera je dao predlog u kome bi svaka kula u osnovi uvlačila zagađenje i filtrirala vazduh preko propelera i tako prečišćen vraćala u grad. 
Prema izjavi Znera studija jedna kula bi svakodnevno trebalo da proizvede 3,2 miliona kubnih metara svežeg vazduha. Mostovi kojima bi kule bile povezane, takođe bi imali ulogu u prečiščavanju vazduha. Položaj kula bi zauzimao heksagonalni oblik.
Vodonično-kiseonične gorivne ćelije na mostovima koje pokreću sistem za usisavanje smoga bi se napajale preko solarnih panela.
Nazvan The Smog Project, predviđa mrežu kula koje bi bile raspoređene na rastojanjima tako da im radijus filtracije bude oko 2 kilometara.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Delhi je najzagađeniji grad na svetu. Zabrinjavajući je i podatak da je nivo kancerogenih materijha u Delhiju oko 10 puta veći nego u Pekingu! Izduvni gasovi, industrijski otpad, elektrane i paljenje obližnjih oranica nakon setve, doprinose lošem kvalitetu vazduha u gradu.Razlog tome su mono-azotni oksidi koji nastaju prilikom procesa sagorevanja na visokim temperaturama. Kada se jedinjenja mono-azotnih oksida i nekih od organskih isparljivih smeša nađu zajedno u vazduhu, oni uz prisustvo sunčeve svetlosti formiraju fotohemijski smog, upravo problem koji imaju gradovi. Znera je dao predlog u kome bi svaka kula u osnovi uvlačila zagađenje i filtrirala vazduh preko propelera i tako prečišćen vraćala u grad. Prema izjavi Znera studija jedna kula bi svakodnevno trebalo da proizvede 3,2 miliona kubnih metara svežeg vazduha. Mostovi kojima bi kule bile povezane, takođe bi imali ulogu u prečiščavanju vazduha. Položaj kula bi zauzimao heksagonalni oblik.Vodonično-kiseonične gorivne ćelije na mostovima koje pokreću sistem za usisavanje smoga bi se napajale preko solarnih panela.Prema rečima arhitekata, čestice ugljenika koje bi se skupljale u filterima bile bi upotrebljene za stvaranje betona, grafena ili čak mastila.
Startap kompanija Graviky Labs iz Indije, stvorila je metod kojim se od sakupljenog ugljenika iz vazduha stvara proizvod Air Ink (tip mastila).
Photo: Smog Project. Image Courtesy of R Code + ZNERA
Be First to Comment