o autoru

Ja sam Mila Gvozdić Konstantinović i po zanimanju sam arhitekta.

Ova internet stranica je prvobitno bila zamišljena kao prezentacija dobre, moderne arhitekture, arhitekture vredne pamćenja i geografskog mapiranja. Zamišljeno je da bude portal gde ćete bez reklama, prisilnih prozorčića i drugih ometajućih kolačića moći da pročitate par redova objašnjenja jednog projekta, poneko moje skromno zapažanje, kritiku ili pohvalu, ali ne samo arhitekture već i dizajna, fotografije i drugih lepih umetnosti koje se i te kako prepliću sa arhitekturom.

Ako te interesuje ko sam: Trenutno zaposlenje mi je na poziciji sudskog veštaka u Gradskom zavodu za veštačenja, pa arhitekturu posmatram kroz malo drugačiju prizmu. Kroz ovaj posao se najlakše uočavaju problemi, greške i mane jednog projekta, izvedenog objekta ili pak samo jednog njegovog dela. Vrednost izvedenih radova, tehnička kontrola projekta, procena vrednosti nepokretnosti, a s druge strane snimanje postojećeg stanja, utvrđivanje stvarne površine, projekat izvedenog objekta – sve su to mesta gde se detaljnom analizom uoče dobre, ali i one loše karakteristike nekog arhitektonskog rešenja. Prednost ovakve pozicije je u tome što posmatraš arhitekturu nekog objekta onda kada većina na nju zaboravi.

Odlika kvalitetne arhitekture jeste u dobro uspostavljenoj komunikaciji, bilo da se ona ostvaruje između ljudi ili je reč o organizacionom rešenju jednog tematskog ambijenta. Kretanje je osnovna odlika čoveka, zbog toga je bitno da ono bude neometano, udobno, logično. Možda vam se učini da svako ima svoju teoriju o tome, ali nemojte da vas to zavara, jer ne postoji bezbroj teorija o tome, postoji samo navika. Navika je ključ pogrešnog tumačenja čovekovih potreba i najčešći razlog loše arhitektonske prakse. Malo nas ima mogućnost da praktikuje i stvara svoju arhitekturu u malom, da se igra i gradi “lokalno”, jer su nam gradovi skučeni, a prostrana sela, nažalost, omražena. O čovekovom boravku u nekom prostoru je potrebno razmišljati kroz njegove primarne i prirodno date osobine i potrebe. Zbog toga je narodno graditeljstvo značajno za razumevanje svega drugog, jer običan čovek bez obzira na obrazovanje, postavlja stvari tako da mu budu “na ruku”, da budu logične za korišćenje i upotrebu, da budu najbliže i neometano dostupne za dato područje, postojeću topografiju ili mesto gradnje, da ih uskladi sa klimom u kojoj boravi, odnosno vremenskim prilikama i neprilikama sa kojima se susreće. Narodno graditeljstvo za meru uzima čoveka ili zajednicu, što je za njega vrlo saglediva skala, zato retko kad greši, dok bi arhitekte trebalo da imaju veću skalu sagledavanja, a za to je potrebno da se obrazuju celog života.
Ako se pitaš šta je onda dobra arhitektura, reći ću ti jedno: istinski dobra arhitektura se dobro i drugo koristi. Dakle, arhitektura bi trebalo da bude lepa i kada se raspadne.

Poštovani čitaoče hvala ti što si posetio ovu stranicu. Nadam se da si uočio da nadmenost i hvalospevi nisu moje osobine, a ako ti se pak učini da si naišao na to razmisli ponovo. Danas je ponekad teško uočiti osobine poput kulture, učtivosti, učenosti, jer površnost najčešće dovodi do pogrešne interpretacije tuđih reči.