VOĆE I POVRĆE u saksiji – Deset plodonosnih biljaka koje možete gajiti na terasi

Kako može da izgleda vaša mala bašta na terasi?

Kada nemate mnogo životnog prostora, kako biste u njemu uživali bitno je da ga što pametnije iskoristite.
Većina ljudi u gradovima živi u stanovima koji čak i ako imaju terasu, ona je mala. Takvo stanje ne bi trebalo da vas obeshrabri zato što danas na internetu možete pronaći mnoga rešenja kako da oplemenite svoj mali raj.Takođe, ne treba bežiti od toga da ambijent sezonski menjate, jer promene osvežavaju životni prostor. Možete imati zimsku i letnju varijantu, a mi ćemo vam ovde dati par predloga za predstojeće leto.

Što je prostor veći lakše ga je organizovati i ima više mogućnosti i rešenja. Biljke su element koji izutetno oplemenjuje prostor, neke od njih čiste vazduh, a gotovo sve izgledaju veoma lepo kad su negovane i kada nađete pravo mesto za njih.
Terase u gradovima se neretko koriste isključivo za sušenje veša i odlaganje stvari, rolera i bicikla. Mnogo je lepše kada terasu iskoristite za gajenje biljaka koje će vam u nekom trenutku doneti plodove.
S obzirom da se leti veš brzo suši, a bicikl koristite češće predlažemo vam da ovo dosadašnje „skladište“ pretvorite u svoj mali urbani vrt.
Većina povrća može da se gaji u saksiji, ali im je prinos naravno manji ukoliko nemaju dovoljno uslova za pravilan razvoj. Zato pre nego što odlučite šta biste sadili raspitajte se o uslovima za gajenje željene biljke.
Ako vam se ne dopada ideja gajenja povrća možete da probate sa začinskim i lekovitim biljem. Ono je veoma dekorativno i lako za održavanje, a ne zauzima mnogo mesta. Nana, kamilica, matičnjak, bosiljak, origano, lovor, peršun, ruzmarin, mirođija su samo neki od fantastičnih začina koje možete gajiti sa lakoćom.
Najbolje je kupiti već razvijene sadnice, organizovati ih u saksije i postaviti tako da imaju sunca barem 5-6 sati dnevno. Prečnik saksije mora biti minimum 15 santimetara, ali takođe možete organizovati nekoliko istih ili različitih sadnica u veće žardinjere i tako napraviti malu začinsku baštu. Nemojte ih previše zalivati, ali zemlja mora biti barem vlažna.
Za zalivanje biljaka najoptimalnija je kišnica, ali pošto je nju teško skupljati možete koristiti i odstajalu česmovaču (barem 24 sata, dok hlor ne izvetri). S obzirom da je naša voda puna kamenca, to utiče negativno na apsorpciju minerala iz vode, pa nije loše da koristite neko prirodno đubrivo. Kada lišće izgubi boju i počne da žuti pre vremena to znači da mu fali gvožđa, što se starinski rešavalo ubacivanjem zarđalog eksera ili parčeta armature u zemlju.
Predlažemo vam prirodna đubriva, poput isitnjene ljuske jajeta, koje ćete staviti u vodu da odstoje par dana i tom vodom zalivati sadnice. Još jedan dobar izvor kalijuma je kora banane koju ćete iseckati sitno, osušiti malo na vazduhu i pomešati sa zemljom u koju planirate sadnju.

Deset plodonosnih biljaka koje možete gajiti na terasi

Ovo je predlog za deset biljaka koje će vam sigurno uspeti ako ih budete gajili na terasi u saksijama.

1. Paradajz

[su_accordion][su_spoiler title=”VIDI VIŠE” open=”no” style=”modern-dark” icon=”plus” anchor=”” class=””]Paradajz je izuzetno popularan za gajenje u saksijama. Veoma je dekorativan, a postoji mnogo vrsta različitih boja, ukusa i veličina. Seme i sadnice nekih starih sorti možete naći ovde. Voli blagi povetarac, jer se i na taj način oprašuje. Odgovara mu lagano zakopavanje stabla dok je još mala biljka, jer na taj način brže razvija koren i biljka postaje jača.
Za čeri paradajz vam je dovoljna saksija dubine do 15cm, a za druge vrste preko 30cm. Voli da zemlja bude topla (20-22 stepena) i vlažna, a samoj biljci je potrebno dosta sunca.

Redovno mu skidajte zaperke, a lišće možete redovno proređivati, kako bi više energije trošilo na plod. Od sadnje do branja potrebno je dva i po meseca. Možda niste znali, ali bosiljak izuzetno prija paradajzu, pa ga možete zasaditi pored njega, jer će se na taj način ove dve biljke međusobno štititi.[/su_spoiler][/su_accordion]

2. Cvekla

[su_accordion][su_spoiler title=”VIDI VIŠE” open=”no” style=”modern-dark” icon=”plus” anchor=”” class=””]Cvekla uspešno uspeva u saksiji dubine 30cm. Raste u običnoj zemlji, dopunjenoj sa malo komposta i azota. Vreme od semena do ploda je manje od dva meseca, a dobre komšije su joj spanać i šargarepa.
Cvekla je usev koji se uzgaja u hladno vreme, te joj izuzetno pogoduje temperatura oko 15 stepeni celizijusa, a može podneti i lagane mrazeve do -3 stepena.
Prija joj zasenčeno mesto, ali sa dosta dnevnog svetla, kao i relativno suvo zemljište. Jednostavna je za uzgajanje, a pored toga su listovi pojedinih vrsta izuzetno dekorativni![/su_spoiler][/su_accordion]

3. Krompir

[su_accordion][su_spoiler title=”VIDI VIŠE” open=”no” style=”modern-dark” icon=”plus” anchor=”” class=””]Krompir je jedna od najboljih vrsta korenastog povrća. Za 3-4 krompira potrebna je saksija dubine oko 30-50 cm. Zato je najbolje koristiti džakove namenjene upravo za sadnju krompira. Kako biljka raste tako je potrebno zakopavati deo njenog stabla i odatle će rasti novi krompiri.

Najbolje vreme za sadnju je rano proleće, kada je temperatura zemljišta 6-8 stepeni. Stabljika s lišćem izmrzava na -2 stepena. Optimalna temperatura za rast krtola je 17-20 stepeni dok na temperaturama višim od 30 stepeni rast krtola potpuno prestaje.

Zahteva dosta vode i sunca, a zemlja u kojoj se sadi mora biti rastresita i peskovito-humusna. Od sadnje do berbe krompira iz džaka mora da prođe 65-100 dana.
[/su_spoiler][/su_accordion]

4. Krastavac

[su_accordion][su_spoiler title=”VIDI VIŠE” open=”no” style=”modern-dark” icon=”plus” anchor=”” class=””]Krastavac je najbolje posejati u kasnije proleće, kada je temperatura iznad 18 stepeni. Na plodove ne čekate dugo, već ih berete nakon 50 dana, u zavisnosti od vrste.
Pošto je krastavac puzavica, biljka se podupire štapovima, konopcem ili mu postavite drvenu unakrsnu ogradu uz koji će moći da se penje. Zahteva izuzetno mnogo sunca, osam do deset sati dnevno! Uspeva u blago kiselom zemljištu PH vrednosti između 5,8-6,5.
Krastavac ima izuzetno dubok koren, pa mu je potrebno dosta zemlje. Saksija prečnika oko 50cm može da primi četiri biljke. Ukoliko nemate mesta za tako veliku saksiju, savetuje se zalivanje i do dva puta dnevno po jakim vručinama, jer manjak vode uzrokuje gorak plod.[/su_spoiler][/su_accordion]

5. Jagode

[su_accordion][su_spoiler title=”VIDI VIŠE” open=”no” style=”modern-dark” icon=”plus” anchor=”” class=””]Ima dosta vrsta jagoda , a priznaćete da su najlepše šumske jagode! One i spadaju među prvo voće koje je čovek počeo da koristi. Koren jagode je veoma mali, tako da joj nije potrebna duboka saksija, dovoljno je svega 15cm. Možete napraviti saksiju od vertikalne PVC cevi na kojoj ćete probušiti otvore i tu zasaditi jagode.
Jagode nisu ljubitelji preterano osunčanih mesta, te ih zato stavite u blagi zasenu. Ukoliko vam je terasa izuzetno osunčana možete saksiju staviti u neki unutrašnji deo blizu prozora ili na prozorski sims, gde nema mnogo sunca. Vole vodu, ali svakodnevno zalivanje je potrebno samo ukoliko temperatura dostiže četrdeseti podeok.
Izuzetno su otporne na mraz, pa ako se odlučite da zasadite šumske jagode nećete morati da brinete, jer mogu da prežive čak na -15 stepeni celzijusa! Ali ako nema snežnog pokrivača,  mogu da stradaju već na -5 stepeni i zato preko zime nemojte čistiti saksije od viška snega, jer ih on zapravo štiti i čuva od mraza.
Klasične jagode koje kupujemo na pijaci su jednogodišjne, ali postoje dvogodišnje i stalnorađajuće. Ako se odlučite za jednogodišnju sadnicu, nju nabavite krajem aprila i pripremite saksiju sa kiselim zemljištem (pH 4,6 – 6,4), odnosno peskovito-ilovastu i bogatu organskim materijama. Nemojte je saditi u zemljištu gde su prethodno rasli grašak, paradajz, beli krompir, repa i kukuruz. Prija im berba u rane jutarnje sate kada je plod još uvek hladan, taman uz prvu jutarnju kafu.[/su_spoiler][/su_accordion]

 6. Mladi luk

[su_accordion][su_spoiler title=”VIDI VIŠE” open=”no” style=”modern-dark” icon=”plus” anchor=”” class=””]Idealna biljka za sadnju u saksije! Dubina saksije ne mora biti veća od 15cm, a gustina sadnje zavisi od toga koliko želite da mu date vremena da raste. Ako želite mladi luk sadnja može biti gušća, odnosno sadnice posejte na 5-7cm razmaka.
Optimalna temperatura za sadnju je 15 stepeni, ali mu se ništa neće dogoditi ako temperatura varira ya nekoliko stepeni. Potrebno ga je često zalivati, a zemljište mora biti rastresito i humusno kako bi mogao lakše da se razvija. Voli sunce, a obožava kišu! Zbog toga bi bilo zgodno da imate pumpicu kojom ga svakodnevno prskate mekom vodom ili kišnicom.
Može se saditi iz semena ili lukovice, od kojih je seme svakako isplativije, ali ćete sa lukovicama manje čekati na zreli plod. Kada pojedete prvi krug sadnica, u istu zemlju možete posaditi nove. i tako u krug, ali već sledeće godine biste morali zameniti zemlju novom.
Ko mu može odoleti!?
[/su_spoiler][/su_accordion]

7. Patlidžan

[su_accordion][su_spoiler title=”VIDI VIŠE” open=”no” style=”modern-dark” icon=”plus” anchor=”” class=””]Za sadnju patlidžana je potrebno da temperatura bude preko 13 stepeni, a najpogodnija je između 16-18 stepeni. Od semena do ploda je potrebno oko 3 meseca.  Potrebna vam je duboka saksija, minimum 40 santimetara, a neophodna hranljiva humusna zemlja.
Stablo je žbunoliko, visoko od 40 do 100 santimetara, ali ne bi bilo loše da ga poduprete merdevinicama. Vrh je potrebno skratiti kada biljka razvije 5-6 plodova, a grane koje ne nose cvet odstraniti. Veliki su mu zahtevi za vodom, pa ga zalivajte svakodnevno, jer kad je nema dovoljno počne da odbacuje cvet i da se vrlo brzo suši.

Berba počinje već u junu i može trajati sve do novembra. Budite oprezni i nemojte dopustiti plodu da previse naraste, jer će razviti krupne semenke koje nisu preterano ukusne.[/su_spoiler][/su_accordion]

8. Rotkvice

[su_accordion][su_spoiler title=”VIDI VIŠE” open=”no” style=”modern-dark” icon=”plus” anchor=”” class=””]Da bi rotkvice uspešno rasle u saksijama potrebno je da raspršite seme skoro po povrsini u odgovarajuću saksiju i pažljivo održavate vlažnost zemljišta. Pripazite da je ne zalijete previse, jer u tom slučaju može doći do pucanja korena. Sadi se kada je temperatura iznad 16 stepeni, a berba počinje već posle 30 dana!
Ne morate posaditi sva semena u istom trenutku, već u razmaku od 3-4 dana, jer ćete tako osigurati da imate svakodnevno plodove koje možete ubirati. Razmak između semena mora biti oko 3-5 santimetara, pa je najbolje da ih posadite u dugačku žardinjeru u dva-tri reda, u cik-cak rasporedu.
Zbog kratkog perioda vegetacije možete je saditi nekoliko puta u toku godine. Zemlja pre svake sadnje mora da se dobro rastrese i malo dopuni humusom. Imajte u vidu da rotkvica ne podnosi stajsko đubrivo.
Takođe, možete koristiti zemlju gde ste prethodno sadili paradajz, tikvice i krastavce, jer oni zbog svog izuzetno razvijenog korena ostavljaju veoma humusnu zemlju. Domaće rotkvice umeju da budu izuzetno ljute, a pogotovo kada im je falilo vode.[/su_spoiler][/su_accordion]

9. Pasulj

[su_accordion][su_spoiler title=”VIDI VIŠE” open=”no” style=”modern-dark” icon=”plus” anchor=”” class=””]Pasulj je povrće koje se najbolje uzgaja u saksijama. Za pasulj vam je potrebna saksija dubine oko 30 cm, a u zavisnosti od sorte za koju se odlučite možda će vam biti potrebna snažna potpora u vidu štapova i pritki.
U visoke pasulje spada tetovac, a za njegovo gajenje je potrebno da mu obezbedite potporu i da ga dosta zalivate. U saksiju prečnika 50 santimetara možete zasadiiti do 3 biljke, a sorte visokog pasulja se mogu brati više puta.
Visina stabla niskih pasulja može biti od 60 do 130 santimetara. Ima velike toplotne zahteve, tako da se sadi kada je temperatura zemlje minimum 10 stepeni, ali tokom vegetacije zahteva temperaturu između 18 i 20 stepeni. Ove sorte imaju umerenu potrebu za vodom.
Pasulj se sadi u aprilu i maju, a berba se obavlja kada lišće počne da žuti, nakon dva i po meseca.[/su_spoiler][/su_accordion]

10. Grožđe

[su_accordion][su_spoiler title=”VIDI VIŠE” open=”no” style=”modern-dark” icon=”plus” anchor=”” class=””]Ovo je možda najlepša biljka koju možete uzgajati na svojoj terasi! Da, potrebno mu je dosta nege, ali pored predivnih plodova, hladovina koju leti stvara olistali čokot je nešto neprocenjivo! A da ne pričamo o sarmicama od mladog lista vinove loze!
Postoji preko šezdeset vrsta ove drvene puzavice, pa ako neko od vaših komšija ili prijatelja ima sortu koja vam se dopada, dovoljno je da nakon rezidbe uzmete nekoliko grančica koje imaju jedno ili dva okca i da ih posadite u saksiju. Tako se pravi rasad, jednostavno.
Naš savet je da se opredelite za tamjaniku, bilo crnu ili belu. Ova stara pitoma vrsta ima poseban ukus i miris koji se oseća nekoliko metara okolo kada grozd sazri.
Da bi se ova grančica razvila u stablo potrebno joj je oko dve godine, a da bi počela da daje plod još godinu ili dve. Voli peskovito i stenovito odnosno drenažno zemljište, jer zadržavanje vode može dovesti do zaraze. Jedino je tokom prvog meseca posle sadnje potrebno zalivati češće, dok ne razvije koren. Svakako nemojte nikad dozvoliti da zemlja u saksiji presuši.
Za početak razvoja biljke dovoljna vam je saksija od 20-30 litara, ali kako biljka postaje veća biće joj potrebno više mesta. Cvetanje loze počinje na oko 18 stepeni, a sazrevanje grožda na 20. Vinova loza se vezuje za špalir, koji možete napraviti u obliku koji vama odgovara i tako usmeravati lozu da raste.
Orezivanje se radi u periodu mirovanja loze, od kada počne lišće da opada, pa sve do bubrenja okaca naredne godine, sve do kraja aprila. Ako mu obezbedite povoljne uslove za rast, začudićete se koliko ova plodonosna puzavica može da naraste za samo jednu sezonu. Kada se pojave prvi plodovi, možete skidati “višak” lišća kako bi stablo energiju usperilo na sazrevanje poloda.
Na osnovu pisanih podataka kultura gajenja vinove loze je stara preko 9000 godina, a čak i u tadašnjim zemljama centralne i Male Azije bila je na visokom nivou, i kada pogledate zaista zavređuje to milenijumsko poštovanje i negu.[/su_spoiler][/su_accordion]