Dobro jutro za nas u kutijama

Da li ste primetili da savremen čovek provodi skoro čitav svoj životni vek prilagođavajući se pravim uglovima?

Najpre se rodimo u kvadratnom porodiljskom “boksu”, pa nas odnesu u divnu omeđenu sobicu, a kad odrastemo najpre žurimo da kupimo nekakvu stambenu kockicu nakačenu na “vertikalnoj ulici” koju zovemo hodnikom zgrade, naravno kako bismo obezbedili sebi i svojoj porodici krov nad glavom.

Za taj cilj satima radimo, u najboljem slučaju, u nekom prostoru omeđenom sa četiri zida, a oni sa malo manje sreće i na poslu svoj mali “open space box”… Gledamo po ceo dan u neki pravougaoni monitor, pritiskajući kvadratne tipkice, pa kad nas zaboli glava tu ETO male razlike, jer su lekovi najčešće obli kako bi “lakše skliznuli”. I to nam i govori da priroda čoveka nije pravougaona…

A za relaksaciju svi brže bolje jure u tamo neke kockaste velnes centre, a ono što zaista ima velnes benefite ostavljamo daleko van gradskih okvira i polako ali sigurno zamenjujemo svaki nepravilni (čitaj: zeleni) prostor sa nekakvim “dobro promišljenim kockicama”.

Jeste li se zapitali zašto toliko pravog ugla i ograničenja u vašem okruženju? Kako naći mir u tolikim hladnim pravim linijama?
Dugo se mislilo da je luksuzni velnes kada vas zaključaju u hladnu sobu obloženu poliranim mermerom, gde pod sterilnim reflektorima slušate tiho zujanje klima uređaja i umišljate da ste opušteni.

Arhitektonski studio Pablo Luna Studio, čuje je sedište na skrovitom i zelenom Baliju u Indoneziji, rešio je da razbije prave linije. U agvustu 2026. godine, ovaj međunarodno priznati studio zvanično je predstavio svoj novi arhitektonski biser: Lotus Shala Wellness Facility.

Iako deluje kao da je to obična zgrada u koju dođete da se sklonite od kiše, ovaj objekat ima mnogo više funkcija. Služi da ljudima omogući prostor za mir, holističko zdravlje, za jogu i meditaciju, za okupljanje. Ukratko, mesto gde dođete da se zacelite od svih gradova i rokova koju su vas u međuvremenu polomili.

Arhitekti na ovom projektu nisu sedeli za stolovima i crtali linije kako bi ih kasniej pretočili u objekat. Umesto toga, primenili su princip takozvane biomimikrije – priroda kao model i uzor za funkcionisanje i strukturu.

Biljka koju su oponašali je fantastični lotos, koja u svim kulturama simboliše čistotu, otpornost i duhovno buđenje. Tajna njegova je što se korenom veže za duboko, mutno blato na dnu bare, a onda se kroz vodu uspravlja ka površini gde otvara svoje listove prema suncu. Lep, čist i blatom neukaljan.
Projekat Lotus Šala obuhvata površinu od 125 metara kvadratnih, sa arhitekturom koja ne nameće geometriju pejzažu, već kao lotos izranja iz nje. Glavni građevinski materijal i dabome junak ove priče je bambus. Vrlo zanimljivo i plemenito drvo, iako istorijski ne baš uvek korišćeno u plemenite svrhe, ali to ćemo preskočiti.

On je lagan, savitljiv, a kada se pravilno obradi i složi, postaje snažniji od mnogih čeličnih profila.
Možda je svaki pametan psihološki savet krije u onome što vam bambus samo svojim postojanjem poručuje: savijaj se na vetru, prilagođavaj, tako da ne pukneš.

Unutrašnjost ove građevine izvedena je tako da u okviru svih 125 metara kvadratnih nigde nemamo vertikalne stubove. “Brisan prostor”, bez pravih uglova, lučni svod tavanice koja kao da vas grli.
Mnogo prirodnije od staklene kocke sa agregatima za klimatizaciju.
Lotus Šala je okrenut tako da postoji prirodno strujanje vetra kroz njeovu strukturu i tako rashlađuje ceo prostor bez porebe za ventilatorima. Sunčeva svetlost se pojavljuje i bivstvuje u ovom prostoru suptilno i blago, stvarajući topl i udobnu atmosferu koja vas ne zaslepljuje.

Akustika je takva da se šum vaših koraka stopi sa blagim šumom vetra i lišća sa grana.
Ovo bi se mogao nazvati uspešan prelazak sa sterilnog luksuza na prirodnu regeneraciju. Ovo dokazuje da priroda nije protiv biznisa, već da se sinergij amože postići. Savremeni velnes turizam dobio je nove okvire.

Pokušajte da uživate u ovim mnogobrojnim przorima koje je uhvatio fotograf, jer za ovakav objekat svaki kadar je iznenađujuće dobar.
Nešto poput čoveka koji svako jutro pliva po mulju i gužvama (koje smo sami stvorili), kroz celodnevne mejlove, obaveze, stresove, kako bismo na kraju dana dobili neku zaslugu u vidu odmora i nagrade ne bi li smo procvetali.

Naravno da nismo svi te sreće da živimo više u prirodi nego u kockicama, ali i mali koraci se račnaju. Zbog toga odagnite za početak “kockaste” misli. Razmišljajte o pametnom i žilavom savijanju, jer nije bambus takav zato što oko njega nikad ništa nije bilo destruktivno, već naprotiv on se razvio baš tako jer je mora da preživi veoma oštre uslove života. Podstetite svako jutro sebe da se i lotos otvara tek kada izroni iz mulja i gledajte u predstojeći dan kao mesto gde ćete i vi sami procvetati.
I posmatrate lepu arhitekturu kako biste je kao takvu jednog dana i sami birali.

© Photo: Pablo Luna Studio