Prvi vertikalni urbani vrt u Rigi otkriven je krajem avgusta 2020. godine u kvartu Kalnciema, a osmislila ga je arhitekta enterijerista Anna Bates. projekat nazvan (S)AUDZĒ je kombinacija latvijskih reči za ‘brinuti se’ i ‘uzgajati’, prevedena kao ‘G(U)ARDEN’ na engleski. Možda bismo na naš jezik mogli da prevedemo kao baštolikovanje, baštogojstvo, biljobriga? Zaista to nije nije ni važno, poenta je jasna.
Ova bašta obiluje lokalnim sortama, a cilj projekta bio je postaviti interdisciplinarni prostor za diskusiju, edukujući i podstičući interes lokalnih stanovnika za održivo i efikasno urbano okruženje.
(S)AUDZĒ služi kao demo i prva faza serije urbanih bašta čije je postavljanje planirano za naredne godine u najvećim gradovima Latvije. Ideja ovakvih urbanih bašta nije nova, ali ju je Covid-19 stavio u prvi plan, terajući nas da gledamo na vertikalne bašte ne samo kao izvor estetskog užitka, utopijsku viziju zelene gradske sredine ili umetničko delo – već i sa funkcionalnog aspekta. Oni su nam omogućili da vidimo da čak i ljubitelji gradskih života mogu uzgajati paradajz na svom balkonu. Takođe nas navode da razmisliamo o uticaju koji urbano okruženje ima na biljke.
Tokom Kovida-19, pojam vremena postao je veoma relativan za sve nas, pružajući nam mnogo više prilika da razmislimo o stvarima i uronimo u različite situacije. Ovaj projekat nije toliko o samoj bašti ili dizajnu ili estetici; umesto toga, više je kao funkcionalni instrument za dalje i dublje razgovore o budućnosti našeg okruženja i o odnisu između prirode i čoveka. To je socijalna inicijativa koja skreće pažnju na degradirana okruženja i zelene površine u urbanim područjima.
Danas se mnogo toga odvija u digitalnom svetu, gde nam sve izgleda dostižno u stotinkama sekunde. Ali kada uzgajamo paradajz, na primer, možemo ih pažljivo posmatrati svaki dan po ceo dan i ali oni će dugo ostati zeleni i zrewe će teći polako. To možda deluje kao očigledna stvar, ali bitnnoje podsetiti ljude na to, posebno decu, jer na mnogo frontova deluje kao da smo tu osnovnu zakonitost prirode zaboravili.
Obrazovanje dece je takođe jedan od glavnih ciljeva ovog projekta. Uspostavljanje empatičnog odnosa s prirodom i činjenje toga normalnim, svakodnevnim rutinama – za celo društvo, ne samo za decu. Ako o tome počnemo da pričamo sada, za dvadeset godina ova ideja će postati deo našeg razmišljanja i biće nam razumljivija, iako bi u ovom trenutku mogla izgledati utopijski.
Već smo dobili mnogo povratnih informacija, kako podržavajućih tako i kritičnih. Kritičari uglavnom dovode u pitanje našu inicijativu s aspekta kvaliteta hrane koju će vrt proizvesti. Ali to takođe vodi ka razgovoru. Sarađujemo sa Latvijskim univerzitetom za životne nauke i tehnologije, i u tom kontekstu veoma interesantna činjenica je osvetljena: dosad su postojala prilično nepotpuna istraživanja o uticaju urbano okruženja na različite biljke. Ovo je projekat koji će biti propraćen i kroz druge profesije. Na primer, testiraće se koje biljke na kom nivou najbolje uspevaju, ali takođe i uticaj teških metala iz okruženja na njih. Neke biljke apsorbuju teške metale, a neke trpe štetu od njih. Tako da će i ova testiranja biti mnogo informativnija kada postavka bude i u drugim gradovima Latvije.
“Izazov napretka leži u ostvarenju utopija, kako je nekad rekao Oscar Wilde. Danas, oko nas se i dalje dešava na milione apsurdnih situacija, ali isto tako možemo sagledati stvari iz drugačije perspektive – ima podjednako mnogo ljudi koji razmišljaju, razvijaju se, govore i fizički čine dobro, kako bi ostvarili pozitivne promene. Ono što želim da kažem je: možda ne možemo precizno predvideti putanju, ali proces svakako već jeste započeo.“
– poručila nam je arhitekta Anna Bates
Pogledajte slične primere ovakvih objekata >>> OVDE.
© Photo: Studio Anna Bates
Be First to Comment