Samoodrživa Jin-Jang porodična kuća sa krovnom baštom

Arhitekonski studio Penda kreirao je vizuelno rešenje Jin-Jang kuće sa krovnom baštom dizajnirane na veoma malom placu u nemačkom gradu Kaselu.
Osnivači studija Penda, ujedno i kreatori ovog projekta, su arhitekte Kris Prešt (Chris Precht) i Dejong San (Dayong Sun).
Koncept projekta Jin-Jang se oslanja na principe održivog razvoja, energetske nezavisnosti i samoodrživosti. Suštinski gledano ovaj projekat je dizajniran za porodicu koja želi da živi i radi van grada, a da pri tom ima mogućnost da sama proizvodi struju i hranu na svom posedu.

“Kad god arhitekti dizajniraju neku zgradu, oni od prirode oduzmu parče zemlje!” – kažu zaposleni u Pendi.

Veličina i oblik same parcele diktirali su uslove od kojih je potekla ideja da je jedini pogodan prostor za sadnju voća i povrća zapravo krov zgrade. Tim je stoga dizajnirao kuću sa krovom poput kaskadne terase sa ugrađenim žardinjerama u kojima će se saditi biljke. Razlog ovom je i taj što se na taj način vraća prvobitno izgubljena zelena površina zbog izradnje same zgrade. Studio Penda je poznat po projektima koji se odlikuju ležernošću, lakoćom i pogotovo arhitektonskim naturalizmom, koji graditeljske principe usklađuje sa prirodnim i transponuje ih unutar svojih objekata. Zanimljivo je da je glavno sedište Penda architects u Pekingu, dok kancelariju imaju i u Austriji, odnosno u ruralnoj oblasti u blizini Salzburga.

“Mi smo pokušali da vratimo prirodi oduzet prostor smestivši ga na krov zgrade. U isto vreme omogućili smo vlasnicima da zasade baštu koju su želeli da imaju. U ovaj koncept uklopili smo i mogućnost za postavljanje nekoliko plastenika koji bi mogli da se koriste preko cele godine.”

Forma zgrade se sastoji od dva međusobno povezana odeljka koji definišu prostor za dnevni odmor i deo za radne prostorije. Sam oblik je izvedan iz simbola Jin-Jang, koji predstavlja osnov kineske filozofije,  iskazan kroz koncept koji simboliše naizgled suprotstavljene sile, međusobno povezane koje se uklapaju, stvarajući balans i celinu.
Neuobičajan oblik krova sa dve ravni,  koje se stepenasto spuštaju ukoso preko centra,  sa dve suprotne strane zgrade, podsećaju na klanac sa strmim ozelenjenim stenama. Zgrada je u osnovi kvadrat i njeni ravni zidovi ujedno ograničavaju ivice krova i bašte, dok zakrivljen zid koji se prostire po dijagonali kuće prati liniju spuštanja krova.
Kosine krova navode višak vode u kanistere za kišnicu, koja se kasnije koristi za zalivanje bašte. Tokom godine smenjivaće se vrste biljaka u zavisnosti od godišnjeg doba i uslova u kojima rađaju, pa će se time menjati i izgled zgrade i usklađivati sa dinamikom prirode. Zgrada poseduje i natkriven parking prostor unutar osnovnog gabarita, odakle se može pristupiti centralnom hodniku kuće i tako pristupiti svakoj prostoriji. Kuhinja, trpezarija, roditeljska, dečja soba i kupatilo smešteni su u prizemlju. Radni prostor je potpuno odvojen od stambenog, pa se tako u njega pristupa iz zajedničkog hodnika.Interesantno je rešen prostor mezanina u radnom i stambenom delu – iz radnog prostora u prizemlju postoje stepenice koje vode na međusprat – galeriju koja se nalazi iznad garaže i predstavlja dodatni radni prostor. Interesantan detalj je taj što u ovom delu ne postoji ni toalet,  kao ni čajna kuhinja.Stepenice u stambenom delu nalaze se u trpezariji i vode u prostor koji služi kao biblioteka i dnevna soba. Odatle se stepenicama pristupa krovnoj terasi, odnosno krovnoj bašti.
Trpezarija ima duplu spratnu visinu, dok je u roditeljskoj i dečjoj sobi redukovana,  što doprinosi dinamici prostora i izuzetnim vizurama na drvenu tavanicu. Orijentacija prostorija u smislu otvaranja prema spolja je na dve suprotne strane.  Prozori i vrata su stakleni od poda do plafona, pa tako svi prostori tokom dana imaju dosta prirodnog svetla i dobre vizure na prirodno okruženje- jedino kuhinja i dečja soba imaju prozore na dve bočne fasade. Izgradnja počinje sredinom 2018., pa sa nestrpljenjem čekamo da vidimo kako će biti izvedena ova u svemu interesantna i neobična zgrada. Sličan primer imamo u Buenos Ajresu gde se krov porodične zgrade koristi za uzgrajanje biljaka. 
Trenutno popularnu filozofiju o izmeštanju života i rada van gradskog područja karakteriše pojava da se za tu odluku opredeljuju i sami arhitekti. Nije čudno to što se ljudi sve više okreću prirodi, jer je došlo do zasićenja od urbanizacije i brzog života. Uz pomoć dobrog koncepta ponekad se i u gradskoj sredini može ostvariti kontakt s prirodom ukoliko se pažljivo odaberu kriterijumi za projektovanje. Ova filozofija je prisutna i u aspektu turizma, gde se se posetioci nekog mesta pre odlučuju za ruralne, pomalo skrivene krajeve kako bi se odmorili i vratili sebi uz pomoć prirode koja ih okružuje.