Tim naučnika iz Velike Britanije pronašao je način da dobije biorazgradiv konstruktivni materijal koji su nazvali „Finite”, a njegov glavni sastojak je pustinjski pesak – prirodni resurs koji je do sаd nije mogao biti korišćen kao građevinski materijal.
Ovaj konstruktivni materijal razvila je grupa naučnika sa Imperial College London, a došli su do zaključka kako je njegova struktura jaka koliko i beton, a ima upola manju emisiju ugljen dioksida!
Za ovo otkriće su zaslužni studenti doktorskih studija: Carolyn Tam, Matteo Maccario, Hamza Oza i Saki Maruyami. Zajedno su pronašli formulu za ovaj materijal koji se može napraviti lako i u velikoj količini dostupnog, pustinjskog peska.
Ovo nam dolazi u momentu kada se javlja veoma velika zabrinutost na svetskom nivou, vezano za nestašicu prirodnog (rečnog) peska koji predstavlja glavni agregat u spravljanju betona.
Sa peskom koji se uzima sa plaža može se spravljati beton, jer je dovoljo oštar, ali pustinjski pesak sve do danas nije bio u opticaju, jer njegov način nastanka, struktura, finoća i glatkoća zrna ne zadovoljavaju kriterijume kako bi se dobio beton potrebne čvrstoće.
U oktobru prošle godine holandski projektanti iz kompanije Atelier NL održali su simpozijum na događaju „Dutch Design Week“, kako bi razgovarali o pitanjima potencijalno katastrofalnog nedostatka rečnog peska, što ujedno utiče i na proizvodnju stakla i kompjuterskih čipova, kao i na građevinsku industriju.
„Pesak je u ovom trenutku najviše eksploatisan resurs nakon vode”, rekli su iz Atelier NL.
„S tim u vezi, očigledno je da se pesak eksploatiše brže nego što se prirodno obnavlja”, naglašavaju istraživači zaduženi za projekat koji se odnosi na pronalazak različitih tipovi „divljeg” peska, koji bi mogao da se upotrebi za pravljenje stakla. „Polako nestaje sa obala, iz reka i mora, što izaziva strašne posledice, kako na životnu sredinu tako i na ljude”.
Finite bi trebalo da bude revolucionarno otkriće koje će to promeniti.
Mogućnost korišćenja pustinjskog peska, uz veoma malu hemijsku intervenciju, takvu da materijal bude biorazgradiv je naprosto fascinantna!
Vezujući sastojak je i dalje strogo čuvana tajna, ali jedno je sigurno – ovaj materijal može postati ključ održivog razvoja modernog sveta.
Vezujući agregat u betonu je odgovoran za ukupno pet procenata svetske emisije CO2, što je mnogo. Za razliku od toga, prednost Finite-a je to što se može ponovo upotrebiti (nakon razgradnje), za razliku od betona koji najčešće završi na deponiji. Potpuno je netoksičan i može se ostaviti da se prirodno raspadne ili iskoristiti za neki drugi projekat.
„Veoma je zgodan materijal za privremene strukture poput paviljona.”, rekao je Carolyn Tam. Takođe, može biti različitih boja i oblika, što potpuno opravdava ovu konstataciju.
Izumitelji veruju da je ovo idealan materijal za područje Bliskg Istoka kao savršena alternativa skupom betonu, jer glavna sirovina ovog materijala neće morati da se uvozi već će je biti u izobilju.
Pretpostavljamo da postoji plan koji će ovaj materijal uvesti u sistem trgovinske razmene, i da će zbog svojih karakteristika bar na početku biti izuzetno skup.
Nadamo se da će uskoro da se prestane sa narušavanjem ekološke ravnoteže i da će velike svetske korporacije napokon dozvoliti da znanje i izbor budu dostupni svim drušvenim grupama.
© Photo: Imperial College London
Be First to Comment