Imlil, selo koje se nalazi u Maroku, udaljeno je oko 60km od Marakeša, na čak 1740 metara nadmorske visine. Ovo je najčešće polazna tačka svih planinara koji su u pohodu na osvajanje najviše tačke Atlasa, vrha Toubkal (4167m).
Arhitektura marokasnskih sela jeste specifična, ali bi trebalo obratiti pažnju i na urbanistički sklop. Naime, Imlil se nalazi na veoma pokrenutom terenu, pa je planiranje objekata veoma kreativna rabota i reklo bi se nepredvidiva. Putevi i staze su totalno organske, krivudave, denivelisane i relativno uske. Zgrade se nižu jedna do druge, pa čak i jedna preko druge. Na ovom stenovitom području mogu se pronaći zgrade različitih tehnika građenja i materijala. Naprosto, ovde se gradi čime se stigne i upotrebljava se ono čega ima! Temelji od kamena i betona, preko zidova od blata, opeke ili siporeksa, do drvenih međuspratnih tavanica uz kombinaciju produžog i blatnog maltera, odlika su svih marokasnskih sela.
Kuća ispod koje protiče reka, zgrada na tankim betonskim stubovima koja kao da lebdi, zgrade sa nekoliko etaža gde se do svake dolazi preko strmog stepeništa van zgrade – sve to može da se nađe u ovom selu.
Nije teško zaključiti da je konfiguracija terena i siromaštvo diktiralo izgled ovog sela. Česte poplave, odroni menjaju njegovo lice iz godine u godinu. Ulice su uske, a automobilima i minibusevima je moguće proći samo kroz centar sela. Na druga mesta se može stići jedino peške ili na mulama.
Većina zgrada orijentisana je tako da gledaju niz padinu, jer su građene na litici. Zgrada gde je odsela naša planinarska ekipa bila je izuzetno zanimljiva. Pogled sa terase bio je fantastičan. Srdačan doček domaćina, šolja čaja od nane, šaka marokanskih krekera i badema jedan je od lepših doživljaja ove tako “improvizovane” zemlje. 
Daleko od toga da je u Maroku sve tako, ali moć improvizacije ovde je prednost i potreba. S obzirom na nepristupačnost terena, uz manjak investicija čini da morate da smislite najlakši mogući način za prevoz sirovina, tehniku građenja i kombinaciju materijala i stilova.
Unutar objekta možete se susresti sa tradicionalnom marokanskom tehnikom obrade zidova – tadelaktom. Više o tome informišite se ovde. U ovoj zgradi su skoro svi zidovi bili tako obrađeni. S obzirom da se radi o prirodnim materijalima (pesak, cement, voda, pigment) zidu je pored osobine da ne propušta vodu omogućeno da diše.
Naravno, kako zaobići “arhitekturu” hrane!? Na bogatoj trpezi će vas dočekati tađin. Vruć, tek napravljen marokanski tađin je jelo kombinacije povrća i mesa u aromatičnom sosu. Posuda u kojoj se pravi ovo jelo je kružni neglazirani glineni sud sa poklopcem oblika kupe i zove se tađin, pa tako i jelo spremnjeno u njemu. Na meniju je najčešće piletina sa povrrćem ili teletina sa suvim šljivama u sosu od-nečeg-mnogo-dobrog!
U Maroku je sve stvar dogovora, pa tako i u ovom selu. Ako planirate kupovinu očekujte cenkanje ili pak zamenu robe gde će vam za par planinarskih cipela ponuditi pola radnje. Komad srebrnog ručno rađenog berberskog nakita vas može izaći od 5 do 15 evra, dok za hranu ne pokušavajte da se cenkate jer je to u Maroku uvredljivo.
Ova zemlja na severu Afrike, potpuno različite kulture i običaja od naše opravdava epitet „egzotična”. Odavde ćete poneti mnogo lepih utisaka, jeftinih kožnih papuča i brdo začina!
Ukoliko imate pitanja vezana za to kako da posetite ovu fenomenalnu zemlju, pišite nam preko kontakt forme i rado ćemo vam odgovoriti. Takođe nam možete zatražiti i da vam pomognemo oko organizacije puta. Do sledećih utisaka iz neke druge zemlje budite nam pozdravljeni i putnički raspoloženi!
Bon voyage!
© Photo: Prospekt
Be First to Comment