Javni prostori i zragde – mesto gde boravi cela porodica

Šta biste pomislili kada bi se kod nas izgradila zgrada javne namene ali ne jasno definisana?

Da li je jasno i precizno definisanje funkcionalnosti neophodno ili je ponekad dobro ostaviti prostora za kreativnost korisnika prostora. Hajde da pogledamo jedan projekat koji je sagrađen u Japanu, kome namena nije bila striktno definisana projektom.

Prosečna starost korisnika ovog objekta je 38,6 godina. Dakle, mlađa populacija i populacija roditelja male dece.

To je javna zgrada ali privatno vođena, bez posebnog cilja. Izgrađen u gradu Nagakute, prefektura Aichi, u najmlađem gradu Japana, sa konceptom kao “mesto za kreiranje novih veza”.

Veza između “velikog hodnika” i “malih soba” jasan je primer arhitektonskog elementa koji pokreće nove aktivnosti i nove veze. Zgrada je veoma visoka, sa naznačenom drvenom konstrukciojom koja je kako funkcionalna tako i estetska. Glavni hodnik je prostran i ostavlja utisak prostranosti, vrlo je osvetljen stvarajući na taj način prijatan ambijent koji vas prosto vuče da u njega neobavezno navratite.

Ovde možete da svtaite kada ne znate gde biste išli. Osećaj je da ste navratili u vašu drugi kuću: imate mesto da sednete, popijete piće, razgledate galerijsku postavku, da se poigrate, odslušate mini koncert, čujete neku recitaciju ili pak pogledate mini predstavu. Sve to  je organizovano u nekoj slobodnoj formi, bez tenzije, stresa i obaveze.  

Svaka mala soba ima drugačiji enterijer, pružajući vam jedinstveno mesto za izbor u zavisnosti od aktivnosti koju želite da obavljate. 

Boravak u “hodniku” ove zgrade omogućiće vam da uživate moguće je uživati u aktivnostima opuštenim tempom, da dodirujete instrumente dok igra šogi ili da da se bavite nekim rukotvorinama dok se nešto čita ili odigrava.

“Budući da nismo želeli da instaliramo drvene okvire samo u delu plafona koji se ne može dodirnuti kako bismo stvorili prostor bez stubova, koristili smo drvene grede čiji smo konstruktivni sklop bazirali na kvadratu od 105 mm kako bi lokalni stanovnici mogli da ih opaze kao sastavni deo enterijera, kako bi mogli da ih koriste na sklai koja im je prijemčiva.”

– Tohata Architectural Office

Struktura i dizajn su rezultat znanja i kretivnih ideja arhitektonskog biroa Tohata Architectural Office.

Konstrukcija je mogla biti i skrivena ili van ove glavne sobe/hodnika, ali su arhitekti smatrali da će na ovaj način da se dobije otvoreniji prostor, dinamičniji i da se stvori osećaj jedinstva između svih pojedinačnih delova zgrade.

Ovo je primer promišljenog prostora, primer gde je kreativnost arhitekata došla do izrađaja i gde je znanje upotrebljeno u njegovom najlepšem obliku. Kada se promišlja o javnom prostoru, nije nužno da se promišlja isključivo o masovnoj upotrebi koja će doneti profit.

Toliko lepiih malih parcela ima po našim gradovima, čak i napuštenih objekata u kojima bi lokalno stanovništvo moglo da nađe utočište tokom svog slobodnog vremena.

Toliko lepiih malih parcela ima po našim gradovima, čak i napuštenih objekata u kojima bi lokalno stanovništvo moglo da nađe utočište tokom svog slobodnog vremena. Mesto gde bi se upoznale komčije, mesto gde bi se i stidljivi umetnici osmelili da pokažu svoje kreacije, mesto koje bi tokom decenija postojanja postalo kultno i dobilo na značaju, ne kroz reklamu, već kroz njegovu istinsku upotrebnu vrednost.

Pogledajte slične primere ovakvih objekata >>> OVDE.

© Photo: Turenscape