koji su benefiti zelenih zidova

U poslednje vreme sve više se mogu čuti izrazi poput „vertikalne bašte“, „zeleni zidovi“, „živi zidovi“ i slično.  Ovi pojmovi zapravo predstavljaju ozelenjen unutrašnji ili fasadni zid,  sa sistemom i strukturom koja podržava biljne zasade. Više o sistemu funkcionisanja zelenog zida pročitajte OVDE.

Čak je prema idejnom rešenju, novi šoping centar Ada Mall imao jedan deo svoje fasade projektovan kao zeleni zid, kao i dosta zelenih krovova… Kada bude gotova izgradnja videćemo da li će izaći išta zeleno iz ovog projektantskog rešenja.

Koji su benefiti zelenih zidova?

Znamo da biljke proizvode kiseonik, te se ova dobrobit zelenih zidova prirodno nameće. S obzirom da je reč o vertikalnom rastinju, ne zauzimaju mnogo prostora, a pospešuju kvalitet vazduha mestu u kome su postavljeni. Filtriraju različite zagađivače, a prema nekim istraživanjima mogu da uklone čak i do od 87% toksina iz vazduha u nekom prostoru u roku od samo 24 sata. Ovo pomaže ljudima da lakše dišu i da koriste više kiseonika u zatvorenom prostoru i samim tim budu zgraviji. Zeleni zidovi u eksterijeru smanjuju efekat staklene baste, a ako se rastinje nalazi na fasadi funkcioniše kao toplotna izolacija, smanjuje potrošnju energije i štiti od UV zračenja.

Pitanje se postavlja koliko je skup sistem navodnjavanja, prečišćavanja i održavanja ovakvih zidova. Kada je reč o komercijalnim objektima, oni svakako ostvaruju veliki profit od koga mogu da održavaju ove sisteme. Jedno je sigurno – na lokalnom nivou, u kućnim uslovima zeleni zidovi manjih razmera mogu i bez toga lako da se održavaju.

S obzirom da biljke utiču na smanjenje stresa i povećavaju produktivnost i do 15%, možda je pravo vreme da razmislite o tome da neki kutak svog stana pretvorite u mini prašumu.

Čiste vazduh 

Biljke koje se sade u zelenim zidovima filtriraju specifične štetne materije iz vazduha i prvenstveno koriste ugljen dioksid, a kao nusproizvod otpuštaju kiseonik.Samo jedan metar kvadratni ovog zida potroši oko 2,3 kilograma ugljedioksida godišnje, a ispusti 1,7 kilograma kiseonika.

Redukuje temperaturu okruženja

Sunčevo zračenje je, pre svega, izvor energije za proces fotosinteze, tj ima fotoenergetski efekat na biljke. Biljke apsorbuju većinu štetnog UV zračenje, dok infracrveno koje je talasne dužine preko 2000 nm skoro u potpunosti apsorbuju (97%), a njega ima oko 50% u ukupnom Sunčevom zračenju. To je razlog što biljke pozitivno utiču na naše okruženje i smanjuju efekat staklene bašte. Na kraju krajeva, veća koncentracija biljaka u gradskoj sredini smanjuje temperaturu i do 3 stepena celzijusa.

Reukuje nivo buke spolja i unutra

Živi zidovi ukoliko su fasadni, funkcionišu kao barijera. Pre svega njihova moć da zadržavaju buku je i do 41% više od standardne fasade. Ovo znači da je vama u kući mnogo tiše, ali isto tako i napolju, a sve zbog “lošeg” akustičnog svojstva biljaka. Biljke ublažavaju sve zvukove, jer od njih se zvuk ne odbija! U decibelima bi ova brojka iznosila redukciju oko 8db. Što znači da ako je tokom dana u gradu intenzitet buke 60-75 decibela (malo stariji usisivač), redukcija bi se svela na nivo buke koji se proizvodi malo glasnijim govorom!

Zdravija klima u zatvorenom prostoru

Zelenilo omogućava zdraviji i svežiji vazduh u vašem domu. Iritacija očiju, glavobolje, teško disanje, upale grla i umor su česti problemi koje osećamo usled nedostatka kiseonika. Istraživanja su pokazala da u kancelarijama gde ima puno zelenila, zaposleni ne obolevaju toliko često.

Povećava produktivnost

Takođe ozelenjeni prostori povećavaju produktivnost zaposlenih i do 15%. Biljke podstiču pozitivne emocije kod ljudi, što se odražava u vidu opšteg zadovoljstva i bolje motivacije.

Pruža zdravije životno okruženje

Zelenilo podstiče brži oporavak pacijenata, što rezultira kraćim zadržavanjem u bolnicama. Istraživanja su pokazala da je u uelenom ambijentu tolerancija na bol veća. Takođe su istraživači Univerziteta Eseks na istoku Engleske došli do zapanjujućih rezultata kada je lečenje depresije u pitanju. Dokazano je da svakodnevni boravak u prirodi smanjuje depresiju kod pacijenata i do 71%! Veliki broj klinika je iz sterilne beline prešao na “ozelenjene enterijere” baš zbog ovakvih rezultata istraživanja.

Predstavlja vatrootporan sloj zida

Biljke sadrže veliki procenat vode u sebi, stoga su prepoznate kao dobra protivpožarna zaštita. Možda deluje čudno, ali vodeći proizvođač zelenih zidova Sempergreen  je jedini na tržištu koji zaista ima deklaraciju u domenu protivpožarne zaštite.

Povećava tržišnu vrednost zgrade

Prirodan izgled zgrade, održivost u kombinaciji sa smanjenjem životnih troškova i uštedom energije, svakako utiče na povećanje njene tržišne vrednosti. Ovde nije reč samo o tome da li je nešto moderno, već i o realnim uštedama.

Kako napraviti da zeleni zid bude još efikasniji?

Ukoliko se dvoumite koji od sistema da implementirate, preporuka je svakako hidroponik, jer je jednostavniji i kvalitetniji. Kasetni sistem s obzirom da koristi zemlju, može da privuče bubice i zahteva pažljivije odmeravanje količine vode i minerala koji se koriste. Paneli od mineralnih vrećica ili recikliranog filca zahtevaju manje angažovanja, pogotovo ako postoji automatski sistem za zalivanje.

Prilikom izbora rastinja veoma je važno proučiti koje biljke su jedna drugoj dobre komšije. Za formiranje zelenog zida mogu se koristiti mnoge biljne vrste – perene, cvetnice, ukrasne trave, a najbolje bi bilo konsultovati stručnjaka iz oblasti botanike koji će moći da vam pomogne oko postavke, odabira i uputi vas u održavanje zasada.

U celom svetu postoji težnja da se pronađe lak način kako da se uvede potrebna količina zelenila u enterijer ili kako da se slobodni javni prostori iskoriste, oplemene i postanu utočište od gradskog haosa. Pored toga većina uspešnih arhitektonskih koncepata tretira prirodno okruženje kao ključni element u uređenju enterijera, a ponekad i kao jedini akcenat u svojoj oblikovnoj estetici.

© Photo: no credits