U Vijetnamu postoji veliki broj zgrada koje imaju noseću konstrukciju od čelika. One se mogu naći u skoro svakom delu ove zemlje i mogu biti različite veličine, oblika i namene.
Kada se kaže da je za objekat korišćena čelična konstrukcija to obično asocira na fabriku, privremeni montažni objekat, halu, skladište i slično.
Ako vam izgleda nezamislivo da jedan objekat od čelične konstrukcije može biti atraktivan, moderan, kvalitetan i komercijalno upotrebljiv, setite se samo Ajfelovog tornja koji je, iako prvobitno osuđen i rugan od strane inženjerske elite, postao znamenitost i simbol Pariza.
Čelične zgrade ne moraju uvek delovati grubo, masivno i kruto, jer mogućnosti čelika su velike, a ovde imamo i dokaz za to.
Zgrada koju vam danas predstavljamo nalazi se u Vijenamu, u gradu Da Nag, a namena joj je kafe-restoran. Biro 85Design, zaslužan za ovaj projekat, u svom portfoliju ima dosta izvedenih objekata sličnog karaktera. 
Složićete se da na prvi pogled ova zgrada deluje kao masivno zidani objekat, ipak kombinacija čelika, opeke i drveta u eksterijeru i enterijeru stvara veoma topao i lagan ambijent.
Ceo enterijer je prepun detalja i oblika stvorenih kroz samu arhitekturu. Jednostavan i linearan plan osnove uz dinamičan položaj vertikalne komunikacije, stvara fantastičan prostor koji u svakom kadru nosi neku novinu i ispunjene vizure.
„Pre nekoliko godina, kada sam po prvi put upoznao investitora, angažovao me je za projekat kafe-restorana na prostoru od svega 127m². Ideja je bila da ta zgrada bude čelične konstrukcije i u početku smo baš lepo sarađivali. Međutim, tokom izgradnje, izvođač nije mogao da izvede sve prema projektu, a i investitor je promenio mišljenje i pristao na totalnu promenu dizajna zrade.“ – izjavio je glavni arhitekta To Huu Dung. „Tada sam se povukao kompletno iz projekta i prekinuo svaku saradnju.”
“Nakon dva meseca, investitor mi se opet obratio, ovaj put sa molbom da nastavimo sa saradnjom na novom projektu. Međutim postavio sam samo jedan uslov: „Pratite moj dizajn od početka do kraja – inače vrata su, eno, tamo.“
Ova situacija je česta, ali nakon svega desilo se da investitor ima sluha i poštuje profesionalnost i kompetentnost izabranog arhitekte. Tom prilikom je iznikao ovaj veoma interesantan i enterijerski dinamičan objekat.
Veliki broj pirodnih motiva implementirano je kroz ovaj projekat – bilo direktno preko materijala ili indirektno – reprodukovanjem i simulacijom prizora, scena i oblika prirode.
Nezaobilazan detalj su saksije sa biljkama, pogotovo one koje vise u stepenišnom prostoru, ukombinovane sa ambijentalnom rasvetom od sijalica sa dugačkim užarenim vlaknom. Prostor ispod centralnog stepenišnog kraka iskorišćen je za još jedan dekorativni prirodni element – veštačko jezerce sa fontanom.
Iznenađujuće je da ova zgrada nije kompletno zatvorena. Svaka etaža je nalik na natkrivenu terasu, bez prozora i vrata. Naravno, ovakav dizajn je moguć zbog večitog leta koje ovde vlada. S druge strane usled čestih kiša neophodno je bilo da postoji krov i dobar sistem odvodnjavanja kišnice.
Poslednja etaža je zapravo ravan krov – terasa do koje se stiže stepeništem postavljenim sa spoljašnje strane ulične fasade.
Pored krovne terase ima i onih koje se nalaze na prvom spratu, kao i ozelenjene bašte u prizemlju.
Uspeh ovog projekta merljiv je količinom posetilaca na dnevnom nivou. Pored toga što je objekat na dobroj lokaciji, zbog svoje arhitekture i oblikovanja u njemu je takodje prijatno boraviti u svako doba dana.
© Photo: To Huu Dung
Be First to Comment