Unutrašnja dvorišta ili atrijumi su izuzetno stara ideja, a reč vuče poreklo od latinske reči artium i vezuje se za doba Starog Rima, jer je tada bio veoma zastupljen u arhitektonskom oblikovanju svih tipova građevina. Njihova primena seže daleko u prošlost, te se vremenom menjao oblik i njihov značaj u zavisnosti od namene same građevine. Sa razvojem tehnologije razvile su se i nove oblikovne mogućnosti.
Modernija i tehnološki zahtevna rešenja najčešće podrazumevaju upotrebu čelika i stakla.
Uloga atrijuma se može sagledati sa više aspekata, pa ćemo proći kroz tri nama značajna, a to su:
a) arhitektonsko oblikovanje
b) javni prostori i urbane zone
c) klima objekta i klimatske promene
U arhitektonskom oblikovanju arijumi su najčešće centralna tema, okosnica projekta na osnovu koga je kreiran ceo koncept. On definiše prostor, usklađuje se sa namenom i estetikom jedne zgrade.
Atrijum svoju dominaciju opravdava iz očiglednih razloga – stvara otvoren prostor koji je inicijalno namenjen da se zatvori i da mu se ograniči pristup eksternim faktorima. Ukoliko se govori o svetlarnicima njihova uloga i estetska pojava je malo drugačija, ali se sličan efekat postiže pogotovo ako podrazumeva prostor gde se odvija neka značajna društvena aktivnost.
Kroz atrijume se u prostor uvodi dodatno prirodno osvetljenje i ventilacija, stvara se prostor koji postaje mesto okupljanja radi razmene znanja i iskustva, a pogodan je i za uvođenje elemenata prirode poput zelenila i vode, čime se stvaraju uslovi za razvoj jednog mikro ekosistema.
Shodno tome da se atrijumi protežu najčešće kroz nekoliko etaža, njihova uloga je da, neki put simbolično, ali pre svega funkcionalno povežu prostore i usmere objedinjavanje aktivnosti i potreba ljudi unutar istog funkcionalnog sklopa.
Zanimljiv je period od 12. do 17. veka u Kini koji nam donosi tip građevine koji funkcioniše poput malog grada. Velike kružne zgrade od kamenih blokova ili nabijene zemlje, najšečće po tri do četiri sprata visoke koje u centralnom delu imaju veliko dvorište karakteristične su za Hakka narod u južnoj Kini. Kako bi se zaštitili od stalnih napada i pljački, počeli su da grade ove masivne strukture u kojima su su razvijale zajednice koje su imale više stotina stanovnika. U tim građevinama bilo je mesta za skladištenje hrane, prostore za stoku, građeni su konaci, hramovi, oružarnice i mnoge druge prostorije.
Ovo izuzetno podseća na moderne svetske trendove, velike šoping centre koji se grade kao veliki kompleksi i poseduju sve što je potrebno da se zadovolji većina čovekovih životnih potreba, bez želje da se iz njih izađe. Tu je već reć o aspektu koji je vezan za klimatske promene.
Natkriveni urbani prostori, prolazi i atriumi su danas deo javnog gradskog prostora, jer je popularnost centara objedinjene zabave svakim danom sve veća. Oni mogu imati različitu ulogu u oblikovanju urbanog prostora: mogu biti ključ konstruktivnog rešenja jednog kompleksa, mogu biti spona između prostora različitih namena, u njima se mogu održavati različite aktivnosi i svečanosti, a svakako privlače pažnju i pružaju nam drugačiju sliku interaktivnog prostora.
U arapskom svetu imamo čak i čitave komplekse u kojima se odvijaju i sportske aktivnosti pod krovom u klimatizovanom prostoru. S obzirom da su takvi kompleksi velikih gabarita, atrijumi su zapravo neophodni. Iako postoje moderni sistemi ventilacije, prirodno svetlo i svež vazduh je ono što korisniku tog prostora omogućava potpuni ugođaj.
Klima i njen uticaj je značajan aspekt kad je reč o arhitektonskom oblikovanju objekta. Atrijumi pored toga što stvaraju mikroambijente, stvaraju i mikroklimu ako se radi o otvorenim prostorima. Tu glavnu ulogu igra strujanje vazduha koje zavisi kako od veličine, oblika, tako i od visine zgrade i ruže vetrova u tom području. Usled strujanja vetra u kanalu atrijuma najčešće dolazi do ubrzavanja vazduha što dokazuje njegov značaj u provetravanju objekta.
Atrijum u sklopu zgrade predstavlja ne samo arhitektonsko-gređevinski oblik, već i veliki energetski potencijal ako se ostvari kontrola nad termičkim uticajem vetra na sam objekat. Svojom oscilacijom po visni, prilagođavanjem dejstvu vetra, adekvatnim oblikom i položajem, on direktno utiče na mikroklimu u celoj zgradi. Na taj način može biti prepoznat u funkciji poželjnog strujanja vazduha i u velikoj meri direktno uticati na uslove prirodne ventilacije u nekom objektu.
© Photo: –
Be First to Comment