Na raskršću dve veike ulice u Londonu, sagrađena je „uvrnuta“ zgrada koja predstavlja odgovor na jednistveni kontekst okruženja, lokaciju i oblik parcele na koju je smeštena. Na parceli oblika trougla, veliki deo ostao je neizgrađen, jer bi u suprotnom narušio kvalitet drugih javnih prostora. Velika biciklistička staza prolazi baš preko njenog najoštrijeg ugla što igra veliku ulogu u usmeravanju ne samo biciklista već i pešaka.
Španska firma AQSO arquitectos koja je dala predlog za dizajn ove zgrade ima sedište u Madridu. Zgrada sagrađena 2017. godine, višestruke namene, predstavlja hotel, restoran, bioskop i tržni centar i veličine je 4700m². 
Iako monolitna, ova zgrada ipak ostavlja utisak fleksibilnog elementa u prostoru koji se vizuelno meša sa perspektivom ulica, a svojom formom ujedno pojačava već izraženo raskršće puteva. Ovo je postignuto na taj način što jedan čošak izlazi iz okvira vetikalno postavljenih osa i “vuče” celu konstrukciju prema ivici parcele. Time je postignuto da zgrada suptilno nadvišuje ostale i na taj način nenametljivo postane reper u prostoru, a prepoznatljiva figura u vizuri grada.
Unutrašnje dvorište koje se nalazi i centru, prestavlja prekid zgrade i odvaja sadržaj uslužnih delatnosti bioskopa i tržnog centra od hotela, poslovnih apartmana i restorana. Iako skriveno od pogleda i pomalo zavučeno, iz ovog dvorišta se može pristupiti zgradi. Zbog ovakvog dvorišta u svim prostorijama zgrade se dobija dodatno dnevno osvetljenje i prirodna ventilacija kojane bi bila moguća da takav prekid nije napravljen.
Fasada je jednostavne teksture, dizajnirana poput šahovske table, gde se smenjuju staklo-zid i zbog te jednostavne, uprošćene forme zgrada se se lako uklopila u okruženje. Ono što je ovakvom fasadom omogućeno je i jednostavnija podela unutrašnjeg prostora. Posmatrano sa tehnološke strane, zgrade koje ne prate vertikalu, već imaju određeni vid zakrivljnenja, mnogo je lakše izvesti ukoliko postoji raster, što je ovakvom podelom izuzetno olakšano.
Eksterijer i enterier je rešen upotrebom sive skale, što u eksterijeru daje osećaj nenametljivog, ali u enterijeru deluje pomalo brutalistički. Sobe hotela su prema ovim slikama veoma svedene, ali do te mere da se zapitate da li poenta boravka u luksuznom hotelu u centru Londona treba da proizvede osećaj zatočeništva. Možda je ovo pomalo slobodno tumačenje, jer slike možda ne prikazuju realno stanje, ali trend koji traje već izvesno vreme je da se boravak u zatvorenom prostoru svede na minimum, utoliko lišavanje svake prijatnosti boja, sadržaja i prostranosti vodi upravo ka takvom scenariju.
Može se reći da je u oblikovnom smislu ovaj projekat veoma interesantan, dopadljiv i inovativan uprkos jednostavnosti. S estetske strane gledano zgrada se uklapa u okruženje ali su zahtevi enterijera svedeni na pojednostavljen koncept minimalizma bez neophodnih živopisnih elemenata kao što smo to imali, na primer, kod Male crne biblioteke u Njujorku ili u Betonskom MIKRO hostel u centru jednog pekinškog hutonga.
© Photo: AQSO Arquitecto
Be First to Comment