Kuća MeMo – ekološka, održiva, raskošnih zelenih krovova

Kuća MeMo se nalazi u severnoj provinciji Buenos Ajresa, San Isidor, u Argentini. Osnovni koncept je smišljen od strane klijenta/investitora koji je strastveni obožavalac pejzažne arhitekture, zelenih krovova, koncepta održivog razvoja i očuvanja životne sredine. Ovaj projekat je delo argentinskog studija BAM ARQUITECTURA koji su u svom radu pre svega orijentisani ka održivoj i energetski efikasnoj arhitekturi.Zadatak je bio da ovu kuću smeste na parcelu u bloku koji ima veliki indeks zauzetosti. Vođeni logikom održive, zelene arhitekture uspeli su da osmisle dobar projekat za klijenta. Zgrada je projektovana na veoma nezgodnoj parceli koja se prostire u dubinu gradskog bloka, tako da ima samo jednu (kraću) stranu otvorenu prema ulici. Zamisao je bila da se maksimalno ublaži gubitak zelene površine zbog izgradnje kuće, pa je tako ova kuća dobila dosta zelenih krovova. Na ovom projektu pejzažna i klasična arhitektura su u jakoj sprezi što je možda i ključ uspeha.  Linija kretanja kroz ovu zgradu je dinamična, a smena natkrivenih prostora i krovnih bašti čini da se prostor doživi kao neprekidan. Oblikovanje ove zgrade je izniklo iz doslednog koncepta: minimalni gubitak zelene površine, kroz ozelenjavanje ravnih krovova, terasa i atrijuma sa idejom da se uvede velika količina prirodnog osvetljenja u enterijer. Zbog toga se može reći da održivost nije bila cilj sam po sebi već je jedno vodilo ka drugom gde se na kraju dobila kompletno održiva i energetski nezavisna zgrada. Pored zelenog krova, ovde su ugrađeni i solarni paneli, a osmišljen je i sistem za prikupljanje i filtraciju kišnice koja se kasnije koristi kao sanitarna voda. Smanjenjem uticaja na životnu sredinu i stanovnike je danas najznačajniji aspekt pri projektovanju novih objekata. Ispunjavanjem svih LEED pricipa ova zgrada zadovoljava potrebe kako sadašnje tako i generacija koje tek dolaze.

„Pre svega, naš pristup ovom projektu je bio takav da smo kroz principe održivog razvoja hteli da omogućimo klijentu da svoje dnevne potrebe može da završi peške ili na biciklu. Pazili smo da zemljište i klima budu pogodni kako bi klijentu omogućili da u dvorištu i na krovnim baštama može da uzgaja biljke koje inače koristi u redovnoj upotrebi. Vodili smo se time da funkcionalno vratimo prirodno stanje terena pre izgradnje objekta” – rekle su arhitekte.

Na prikazanoj šemi objašnjeno je slikovito kako je tekao tok projektovanja, od analize same lokacije, veličine i položaja parcele u odnosu na strane sveta, preko osunčanosti, izbora materijala i položaja vegetacije, pa sve do savremenih elemenata poput vodenih kolektora i solarnih panela. Onog momenta kada je volumen iznikao iz ovih analiza, tim je počeo da razrađuje deo projekta koji je vezan za instalacije, sistem sakupljanja i obradu kišnice, sistem prirodnog zalivanja biljaka sistemima drenažnih kanala. U cilju smanjenja potrošnje električne energije, zgrada ima sistem solarnih panela, koji se ne koriste samo za proizvodnju struje već i za grejanje, ventilaciju i hlađenje prostorija. Visoko izolacioni prozori su još jedan pozitivan element kad je reč o uštedi energije. 

Naime, ovaj projekat je primer uspešne estetike sa primenom principa energetske efikasnosti i održivosti u veoma urbanom i gusto naseljenom gradu. Iako deluje kako položaj i izgled parcele otežavaju realizaciju ovakvog koncepta, možda je baš to pozitivno uticalo da bude uspešno izveden. 

© Photo: Jeremias Thomas