U norveškom selu Nerskogen izgrađen je objekat koji bi po funkciji mogli nazvati planinska koliba – tip privremenog skloništa, ali modernog dizajna koja pruža izvrstan pogled na jezero i okolna šumovita brda. Sa prednje strane ima velike prozore koji vam omogućaaju da uz založen kamin uživate u prizorima ispred sebe.
Namena ove kolibe je da bude neka vrsta vidikovca, a dizan je osmislio arhitektonski studio Bergersen Arkitekter sa središtem u Trondhejmu, trećem gradu po veličini u Norveškoj. Klijent na čijem imanju je i sagrađena ova koliba živi nedaleko od jezera Grandsjoen u planinskoj regiji Trolhejmen. 
Ovo simpatično sklonište našlo je svoje mesto na samom rubu imanja, a namena mu je mnogostruka s obzirom da se može koristiti tokom cele godine.
„Ovako koncipirana struktura objekta pogodna je da bude toplo sklonište tokom zimskog perioda ili pak letnjikovac, mesto za roštilj, izletnički kamp tokom toplijih meseci. Najvažnije nam je to što smo ispoštovali želje klijenta na način da odgovara njegovim svakodnevnim potrebama“-izjavio je glavni arhitekta Kjetil Nordø.
Trebalo bi napomenuti da su za ovu kolibu korišćeni prirodni materijali, čak je urađen i zeleni krov, a sve u želji da asocirana tradicionalnu norvešku planinsku kolibu – gapahuk. 
Karakteristika ovih koliba je jednostavnost, jednovodni krov, mala kvadratura, najčešće jedna prostorija, otvorenost prednje strane prema okruženju i drvena ramovska konstrukcija. 
Svojim izgledom ova koliba ostavlja utisak kao da je deo odsečen od nekog većeg objekta, što u konceptualnom smislu možda i jeste slučaj.
Kosina krova je izvedena ujedno po dijagonali i horizontali, što zaista neobično deluje, a pospešuje i brže odvođenje kišnice zbog toga. Ideja koja se krije iza ovoga je usmeravanje pogleda na daleka brda, a delimično i funkcionalna s obzirom na postojanje kamina i dimnjaka.
Kako bi se ublažila razlika između završne kote krovne ravni i najviše tačke dimnjaka, on je postavljen baš u ovom ćošku gde je krov najviši.
Prednja fasada je staklena od poda do plafona, pa je moguće celu je otvoriti po potrebi. Obloga zidova sa spoljašnje i unutrašnje strane je od tamnog borovog drveta. Ulaz je postavljen bočno sa strane gde je krov najviši, a vrata su takođe staklena, pa deluje kao da pomenuti dimnjak podupire konstrukciju krova, što je jednim delom i tačno.
Nameštaj je rađen po meri i nema ga puno. Ugaona klupa koja je postavljena dijagonalo od kamina i staklenih prozora, napravljena je od drvenih gredica u svetloj boji drveta. Da se primetiti da je pogled odavde više nego ugodan. Podne obloge su od prirodnog kamena koji je upotrebljen i na uskoj terasi ispred objekta. 
U svetu je sve više u trendu da se grade objekti koji su lišeni mnoštva u svakom smislu. Takođe se prilikom projektovanja dosta polaže na kulturni identitet i tradiciju, što ne mora uvek da izrodi dobro arhitektonsko rešenje. To je razlog zbog koga u projektovanju ne bi trebalo uzimati sve zdravo za gotovo. O sličnim objektima smo nedavno pisali.
© Photo: Kjetil Nordø
Be First to Comment