U svojoj graditeljskoj praksi arhitekta Dejvid Maurisa nastoji da spoji dobar dizajn i pristupačnost, pa tako kreira nesvakidašnja rešenja koja su namenjena za jednostavan porodični život.
Porodična kuća, skrivena u šumi Novog Zelanda, projektovana je sa idejom da njeni korisnici ostvare blisku vezu sa okolinom kojom su okruženi.
Kuća je smeštena u mestu Puhoi, na oko 40 minuta severno od Oklanda.
Interesantno je da je ovu kuću Dejvid sagradio za svoju porodicu i ona predstavlja imitaciju tradicionalne novozelandske kolibe, koja svojoj opštoj definiciji služi kao zaklon od životinja i vremenskih nepogoda.
Spajanjem koncepta moderng života i principa koji su karakteristični za kolibu, arhitekta je uspeo da stvori delo koje može da se pohvali jednostavnom, nenametljivom i svrsishodnom formom u koju je smestio funkcionalan i udoban životni prostor.
Zgrada ima prizemlje i sprat, neočekivane jednovodne krovne konstrukcije. U prizemlju je organizovan dnevni boravak sa trpezarijom, kuhinjom i prostorom za okupljanje porodice, odakle se kao produžetak razvija koncept dnevnog boravka na otvorenom, odnosno terasa sa dodatnim aktivnostima. 
Jedinstvo spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora omogućeno je preko velikih staklenih vrata duž frontalne i bočne fasade, koja po potrebi mogu da se otvore i dopuste da se izgubi granica između njih. Na ovaj način je porodici omogućeno da svakodnevno uživa u prirodnom okruženju u toplini sopstvenog doma.
Na tremu ispred kuće se nalazi kamin i dve kade smeštene u podu terase, koje se po potrebi otkriju da bi se koristile ili se podna površina iznad njih podigne, pa se tom prilikom dobije sto za ručavanje.
Sprat se nalazi samo na jednom delu zgrade i na njemu je smeštena roditeljska soba, organizovana ujedno kao spavaća i radna. Krevet se nalazi ispod kosine sa velikim staklenim prozorom iznad njega, dok se radni sto nalazi nasuprot kreveta duž cele sobe. Prozori koji su pozicionirani duž zida kod radnog dela sobe pružaju neverovatan pogled na prirodno okruženje i bujnu šumu. 
Dečije sobe su smeštene u prizemlju. Svi prostori prizemlja se u načelu prepliću ali ipak postoji podela na dnevnu, spavaću i zonu tehničkih prostorija.
Deo kod stepenica iskorišćen je u vidu polica za kućnu biblioteku.
Izbor materijala na ovoj zgradi je takav da se ostvari minimalan uticaj na okruženje. Drvo je upotrebljeno kao završna obrada fasade, takođe u enterijeru za podove, nameštaj i obloge zidova. Crni prozorski okviri i velike transparentne staklene površine daju sliku zgrade koja je u estetskom smislu usklađena sa okruženjem. 
Izbor korišćenih boja na ovoj zgradi stvara smirujući efekat, daje dubinu prostoru i pruža osećaj estetskog sklada. Pasivno grejanje, prirodna ventilacija i izolacija visokih performansi čini da ova kuća bude usklađena sa principima održivog razvoja, da bude energetski efikasna i ekološka.
Ovaj projekat zbog svojih visokih estetskih, funkcionalnih i drugih elemenata veoma značajan, a slični primeri se mogu videti sve češće. Danas postaje uobičajeno da se bogatiji sloj društva seli u vangradska područja radi kvalitetnijeg i mirnijeg života.
Nekada je to koncept vikend kuće u kojoj porodica provodi dosta vremena tokom godine, a nekada to može biti i kao objedinjen koncept života i rada u okrilju svog doma, jer su danas mogućnosti veće nego ranije.
Era informacionih tehnologija dovela je do toga da nije više bitno gde se nalazite, već da li možete na vreme da obavite posao koji od vas zahteva klijent ili poslodavac.
Interesantno je da je ovu kuću Dejvid sagradio za svoju porodicu i ona predstavlja imitaciju tradicionalne novozelandske kolibe, koja svojoj opštoj definiciji služi kao zaklon od životinja i vremenskih nepogoda.Spajanjem koncepta moderng života i principa koji su karakteristični za kolibu, arhitekta je uspeo da stvori delo koje može da se pohvali jednostavnom, nenametljivom i svrsishodnom formom u koju je smestio funkcionalan i udoban životni prostor.
Zgrada ima prizemlje i sprat, neočekivane jednovodne krovne konstrukcije. U prizemlju je organizovan dnevni boravak sa trpezarijom, kuhinjom i prostorom za okupljanje porodice, odakle se kao produžetak razvija koncept dnevnog boravka na otvorenom, odnosno terasa sa dodatnim aktivnostima. Jedinstvo spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora omogućeno je preko velikih staklenih vrata duž frontalne i bočne fasade, koja po potrebi mogu da se otvore i dopuste da se izgubi granica između njih. Na ovaj način je porodici omogućeno da svakodnevno uživa u prirodnom okruženju u toplini sopstvenog doma. Na tremu ispred kuće se nalazi kamin i dve kade smeštene u podu terase, koje se po potrebi otkriju da bi se koristile ili se podna površina iznad njih podigne, pa se tom prilikom dobije sto za ručavanje.
Sprat se nalazi samo na jednom delu zgrade i na njemu je smeštena roditeljska soba, organizovana ujedno kao spavaća i radna. Krevet se nalazi ispod kosine sa velikim staklenim prozorom iznad njega, dok se radni sto nalazi nasuprot kreveta duž cele sobe. Prozori koji su pozicionirani duž zida kod radnog dela sobe pružaju neverovatan pogled na prirodno okruženje i bujnu šumu. Dečije sobe su smeštene u prizemlju. Svi prostori prizemlja se u načelu prepliću ali ipak postoji podela na dnevnu, spavaću i zonu tehničkih prostorija.Deo kod stepenica iskorišćen je u vidu polica za kućnu biblioteku.Izbor materijala na ovoj zgradi je takav da se ostvari minimalan uticaj na okruženje. Drvo je upotrebljeno kao završna obrada fasade, takođe u enterijeru za podove, nameštaj i obloge zidova. Crni prozorski okviri i velike transparentne staklene površine daju sliku zgrade koja je u estetskom smislu usklađena sa okruženjem. Izbor korišćenih boja na ovoj zgradi stvara smirujući efekat, daje dubinu prostoru i pruža osećaj estetskog sklada. Pasivno grejanje, prirodna ventilacija i izolacija visokih performansi čini da ova kuća bude usklađena sa principima održivog razvoja, da bude energetski efikasna i ekološka.Ovaj projekat zbog svojih visokih estetskih, funkcionalnih i drugih elemenata veoma značajan, a slični primeri se mogu videti sve češće. Danas postaje uobičajeno da se bogatiji sloj društva seli u vangradska područja radi kvalitetnijeg i mirnijeg života.
Nekada je to koncept vikend kuće u kojoj porodica provodi dosta vremena tokom godine, a nekada to može biti i kao objedinjen koncept života i rada u okrilju svog doma, jer su danas mogućnosti veće nego ranije. Era informacionih tehnologija dovela je do toga da nije više bitno gde se nalazite, već da li možete na vreme da obavite posao koji od vas zahteva klijent ili poslodavac.
© Photo: Jo Smith
Be First to Comment