Reka Apurimak je jedna od pritoka moćnog Amazona, a izvire na planini Nevado Misimi na nadmorskoj visini od čak 5597 metara. Dugačka je oko 690 kilometara i probija se kroz izuzetno strme litice planinskog venca Anda.
A na jednom svom delu reka Apurimak je premošćena fantastičnim visećim mostom, sagrađenim tradicionalanom tehnikom tkanja kojom je gradila civilizacija Inka. Ova tehnika se očuvala tako što se prenosila s kolena na koleno, a danas postoji samo jedno selo koje tu tradicionalnu tehniku i dalje čuva!
Ovaj most je jedini preostali primer ručno tkanog mosta koji se održao vekovima! Nosi ime Q’eswachaka, a u prevodu znači Pleteni most (”Q’eswa„ pletenje, ”Chaka„ most). Prema nekim istorijskim izvorima kaže se da prvi graditelji ovakvih mostova čak nisu ni govorili istim jezikom. Što je i normalno za stari svet, jer koliko god dva sela bila blizu, ako ne postoji put koji ih spaja, kulturološki i razvojno su mogli biti veoma udaljeni. 
Svake godine u junu meštani okolnih sela pokrajine Kusko, okupljaju se kako bi iznova pravili ovaj most. Pletu ga od jedne vrste trave koja se zove “Q’oya” i raste u okruženju, ali je nema na pretek. Ova aktivnost traje punih 3 do 4 dana i u njoj aktivno učestvuju i mladi i stari.
Ova aktivnost je u doba Inka bila obaveza, jer je učestvovanje u društveno korisnom radu bio način plaćanja poreza, a ujedno se na taj način iskazivalo i poštovanje prema zajednici. Ova tradicija predaka je očuvana vekovima i dan danas se time iskazuje poštovanje i odgovornost prema duštvu, zajednici i pre svega porodici!
S obzirom da je most napravljen od prirodnih materijala koji vremenom propadaju, tradicija pletenja se svake godine ponavlja, kako ne bi dišlo do urušavanja.
Izgradnja mosta se sastoji od pletenja sitnijih užadi što je posao žena, od kojih kasnije muškarci pletu veću i jaču užad koja se razvlače preko kanjona i pričvrste na obe strane. Nekoliko takvih užadi čini glavnu noseću konstrukciju mosta oko kojih se kasnije plete površina po kojoj se hoda i rukohvati.
S obzirom da se radi o mostu koji je dugačak oko trideset i pet metara, a da prelazi preko kanjona dubokog čak 15 metara, malo je onih koji će ležerno bez imalo straha kročiti na njega. Širina mu je do jednog metra, a na video zapisu se vidi zanimljiv prilog gde meštani skačući smelo pokazuju koliko je zapravo jak!
Ova tradicija je pre par godina prepoznata i od strane UNESKO-a, te je stavljena pod zaštitu kao nematerijalna baština. Svake godine mnogo turista dođe baš ovde da vidi ovaj fantastični inženjerski poduhvat, pa ako vas put navede na tu stranu pišite kad stignete! I naravno, imajte na umu da će most „najsvežiji” biti u junu! Srećan put!
© Photo: –
Be First to Comment