Šta su zapravo zeleni zidovi?

U poslednje vreme sve više se mogu čuti izrazi poput „vertikalne bašte“, „zeleni zidovi“, „živi zidovi“ i slično.Ovi pojmovi zapravo predstavljaju ozelenjen untrašnji ili fasadni zid, sa sistemom i strukturom koja podržava biljne zasade.

Ideja nije nova, naprotiv, ovaj koncept se pojavio u prvoj polovini prošlog veka.

Kratka istorija “zelenog zida”…

Koncept zelenog zida se prvi put pominje 1938. godine kada je profesor pejzažne arhitekture, Stenli Hart Vajt, patentirao tzv. „Vegetativnu arhitektonsku strukturu“ – patent koji nažalost nije otišao dalje od njegovog dvorišta. Njegov koncept se bazirao na masivnoj strukturi zida u kojoj su neki blokovi prošupljeni i tu su ubačeni.zasadi.Drugi pokušaj je bio 1986. kada je Patrik Blank, botaničar u saradnji sa arhitektom Adrijanom Fensiblerom i inženjerom Piretom Rajsom patentirao prvi enterijerski zeleni zid u Gradu nauke i industrije u Parizu (Cité des Sciences et de l’Industrie),  kao deo izložbe ovog prostora. Nakon toga koncept zelenih zidova se sve više usavršavao i nadograđivao.
Zeleni zid kod nas možemo videti i u Beogradu, na platou Đoke Vještice, kod Beograđanke.Interesantno je da konkurs rekonstrukcije zgrade „Beobanke“ na Zelenom vencu bio usmeren upravo ka osmišljavanju zelene fasade koja će pored izgleda imati još neke dodatne benefite. Dakle, vidimo da se i kod nas polako zahuktava masovno širenje ekološke svesti, ali kako zeleni zid zapravo funkcioniše?
Primećujemo da pomenuti zid na Trgu Đoke Vještice i nije uvek baš tako zelen.
Pokušaćemo da vam predočimo neke od prednosti, problema i mana ovakvog zida.

Kako funkcionišu zeleni zidovi?

Postoji nekoliko vrsta ovog zida. Prvo bi trebalo da razlikujemo pojam „zeleni zid“ od „zelene fasade“.
Kada zid obraste bršljenom to se naziva zelena fasada, jer se koren odnosno početak biljke nalazi na tlu u saksiji ili u zemlji odmah tik uz zid. To podrazumeva izgradnju standardnog zida koji se prekriva bršljanom ili sličnim puzavicama. Bršljan se veže direktno na fasadu i može da je ošteti posle nekog vremena.Napredna varijanta bi bila stvaranje posebne strukture uz zid od vertikalnih kablova, kanapa ili modularne žičane šeme, pri čemu bi se biljke usmeravale da rastu uz njih tako da ne oštećuju fasadu. Ovo je jedan od sistema koji može da se koristi i za samostalne zelene zidove.Često ovakve zelene zidove možemo videti u botaničkim baštama, parkovima, ekološkim centarima, prilikom ozelenjavanja prolaza, zivih ograda. Ovaj sistem i nije tako nov, jer je to postojalo mnogo ranije, možda tehnološki manje razvijeno.U celom svetu postoji težnja da se pronađe lak način kako da se uvede potrebna količina zelenila u enterijer ili kako da se slobodni javni prostori iskoriste, oplemene i postanu utočište od gradskog haosa. U narednom članku ćemo objasniti kako funkcioniše “zeleni zid”, odnosno koji tipovi postoje. Ostanite u pripravnosti i pratite naš portal za još svežih informacija.
© Photo: no credits