Gradovi su nam danas od betona i čelika, prirodnih materijala ima tek ponegde. Gradovi su naši životni prostori u kojima provodimo veći deo svog vremena. Urbanistički dizajn ima značajan uticaj na naše fizičko i mentalno zdravlje, kao i na našu opštu dobrobit. Kroz istraživanje i implementaciju određenih principa, urbanisti zaista mogu kreirati gradove koji promovišu aktivnost, društvenu interakciju i mentalnu harmoniju.
Zelene površine: Oaza mira i svežeg vazduha
Jedan od ključnih elemenata urbanističkog dizajna koji može poboljšati zdravlje građana su zelene površine i parkovi. Mora da ih bude puno, mora da se nalaze na svakom ćošku, mora da budu lako dostupni svima. Provođenje vremena u zelenom okruženju nije samo estetski prijatno, već ima i brojne koristi za naše telo i um. Mnoge studije su pokazale da boravak u prirodi smanjuje nivo stresa, poboljšava koncentraciju i podstiče osećaj blagostanja.
Gradovi koji imaju obilje zelenih površina pružaju svojim stanovnicima mogućnost za šetnju, trčanje, piknik i opuštanje, čime doprinose njihovom fizičkom i mentalnom zdravlju. Utoliko je zaista bitno da se zapitamo da li je u redu da i ono “neuređeno zeleno” preko noći tek tako postane stambeno.
Pešačke zone i biciklističke staze: Podsticanje aktivnog načina života
Dobar urbanistički dizajn uključuje i planiranje pešačkih zona i biciklističkih staza koje omogućavaju građanima da se bezbedno kreću pešice ili biciklom. Ovo bi trebalo biti prvo o čemu se razmiša kada se pravi detaljni plan za jedno područje. Ovo ne samo da smanjuje zagađenje vazduha i gužve u saobraćaju, već i podstiče fizičku aktivnost među stanovnicima.
Gradovi koji imaju dobru infrastrukturu za pešake i bicikliste često imaju zdraviju populaciju, sa nižim nivoima gojaznosti i bolesti povezanih sa neaktivnim načinom života. Nije svaki grad ravan kao tepsija, ali je svaki problem, pa tako i brdoviti Balkan, jednačina koju je radom i razmišanjem zaista moguće rešiti.
Društveni prostori: Mesta za povezivanje i druženje
Urban dizajn može takođe uticati na društvenu interakciju i povezanost među stanovnicima. Kreiranje javnih prostora kao što su trgovi, parkovi i javne biblioteke omogućava građanima da se sastaju, razgovaraju i dele ideje. Ova mesta su važna za izgradnju zajednice i podržavaju mentalno zdravlje putem socijalne podrške i povezanosti. Postoji dosta primera u svetu gde se grade prostori koji služe za rauličite namene, prostori koji su “multifunkcionalni”, prostore koje generisu korisnici, a ne isključivo oni koji ih stvaraju (arhitekti, graditelji, investitori).
Urbanistički dizajn igra ključnu ulogu u stvaranju gradova koji podržavaju zdravlje i dobrobit svojih stanovnika. Kroz implementaciju zelenih površina, pešačkih zona, biciklističkih staza i društvenih prostora, gradovi mogu postati mesta gde ljudi žive srećnije, zdravije i ispunjenije živote. Važno je da urbanisti, planeri i arhitekte nastave da se angažuju u kreiranju gradskih prostora koji promovišu aktivnost, povezanost i harmoniju sa prirodom, kako bismo izgradili gradove budućnosti koji će biti dom srećnih i zdravih generacija.
Najveći procenat zelenih površina imaju Oslo (Norveška (68%)), Frankfurt (Nemačka (52%)), Singapur (47%), Stockholm, (Švedska (40%)), Vankuver, Kanada sa preko 92.000 hektara parkova i prirodnih rezervata, što čini ukupno 25% površine.
Kvalitet svih tih zelenih površina je neka druga tema, ali ako pogledamo da naši gradovi imaju od 12 – 18% zelenila, moramo se ipak zapitati da li smo negde pogrešili.
© Photo: označeno na slikama
Be First to Comment